„Zaletit ćemo se do vas“

Brzo živimo. Prebrzo. Varamo se da ćemo naći načine kako bismo se opustili. Sve ih je manje. Nadamo se da ćemo jednom biti raspoloženi za družiti se i razgovarati s nama dragim ljudima. Onda počinjemo lagati i njih i sebe same.

Već godinu i mjesec često čujem rečenice: „Doći ćemo vam na babine jednu večer. Baš smo neki dan o vama razgovarali. Uskoro se vidimo“. Odeš u trgovinu, kupiš svašta očekujući goste koji su zvučali tako uvjerljivo kao da će doći već ovoga vikenda.  Sve ono što nisu popili i pojeli ovi gosti koji su se najavili, to su učinili neki drugi koji su bili bolji organizatori slobodnoga vremena. Iznenada su došli i isto tako iznenada ti popravili raspoloženje. To su pravi gosti.

Ovi što konstantno obećavaju dolaske kao da misle da su nezamjenjivi. Tako često to provuku u razgovoru kao da ti danima ne spavaš zbog toga što oni nisu došli. A zapravo, i nisi im se nadao jer da su ti bili važni davno bi došli.

Satirični portal Erogag opisao je parolu „Čućemo se“ koja u potpunosti opisuje ove što kažu „Naletit ćemo vam jednom“. Svi smo mi pomalo takvi. Svi mi lažemo, točnije to obećanje je postalo folklor. Ljudi najčešće ne znaju o čemu bi razgovarali kad se vide jer se nisu vidjeli već godinama pa onda obećavaju druženja, lažu, mažu oči govoreći: „Evo, stvarno mislili smo doći, ali nismo uspjeli“.

Kada bismo ranijih godina očekivali goste netko bi od „očekivača“ znao reći: „Otvori im primaću, eto ih...“ Kasnili bi samo nekih pola sata ili sat vremena, ali došli bi. Prije se gosti nisu ni najavljivali, što se uglavnom promijenilo. I bolje. Možeš biti nepripremljen za „razgovore ugodne“. Nije kulturno naprasno upasti u nečiji privatni prostor. Još manje je kulturno reći „naletit ćemo vam jednom“ i istu rečenicu ponoviti u iduća tri susreta.