Profesor Mandarinko
Početkom listopada ove godine ponudio sam se za odlazak u branje mandarina u dolini Neretve. Osoba kojoj sam se obratio upoznala me s težinom toga posla. Radi se, kaže, "punom parom" od osam do 16 sati. Ali s obzirom da sam dobar dio djetinjstva proveo u Popovu polju sa sestrama i roditeljima (kao klinac više smetao, nego radio), jedno ljeto s ocem na građevini u Dubrovniku, te tri ljeta na parkingu u Neumu, pomislio sam kako nema posla kojega ne bih mogao obavljati. I odlučim uroniti i u ovogodišnji jesenski izazov. Dolazak u Opuzensko polje. Prvi dan bio je lom. Upala mišića, bol u koljenu, glavobolja itd... Ništa drugo nisam ni očekivao jer dugo vremena u mome životu nije bilo fizičkih aktivnosti. Hvala Bogu da sam imao priliku u Opuzenu raditi svaki drugi dan tako da sam se mogao i odmoriti. Međutim, dnevnica i potrebni novac davali su mi poticaj za ustajanje u zoru i spremanje za novu berbu, odnosno guranje kariole. Novac je dobro došao (i već otišao), ali je o