Kako do cilja?

˝Cilj bez postavljenog roka, samo je san˝ (Dave Durand, Upravljanje vremenom za katolike, Verbum, Split 2004.)
Vodeći se ovom rečenicom rekoh si: Nema cilja ako ga ne definiraš. Koliko puta ne analiziramo svoje mogućnosti, a ako pomislimo kako smo moćni, pomisao ostane samo san, a nikada java. Koliki problemi vječno ostaju problemi jer smo preinertni u našim aktivnostima. Svoje obveze guramo pod tepih. A ako nemamo tepih, onda nađemo neku sofu. Pod stolicu ne, jer bit će vidljivo. Svjedok sam svoje neustrajnosti i permisivnosti. Kao i istih negativnosti mojih kolega ili članova obitelji.
No, dosta lamentiranja, danas sam odlučio poslušati jednog od najvećih komunikatora, blagopokojnog papu Ivana Pavla II. Reče: Ne bojte se! Pokušat ću ga poslušati, jer sutra će me (nas) već ubaciti u mlin raznoraznih mašinerija koje ne mare za naša znanja, namjere ili pretenzije. Neki dan jedan kolega napisa: U mojoj firmi PR još znači Piši Ručno. Netko od komentatora te rečenice reče da je bolje i to, nego Plati Ručak. Često se znalo dogoditi da oni koji Plaćaju Ručak na kraju nemaju što jesti, a oni koji Pišu Ručno, izdaju knjigu. Zato, i u ovoj struci, bitno je PRobati struku, ako nije moguće u praksi, onda barem u teoriji.
Od danas ću percipirati, a jednog dana ću se i modificirati u ovu novu struku.
Cilj definiran.